🎭 Pozorište
GOSPOĐA OLGA – Takmičarska predstava
📅 27. August · 21:00
Glumci:
Autori i realizacioni tim:
Bojan Stević je student četvrte godine režije na Akademija umjetnosti UNIBL, u klasi profesora Dušan Petrović.
Reč reditelja
Jug Đorđević ističe da rediteljski komentar treba da približi gledaocu ideju predstave, ali da konačni doživljaj predstave ostaje na publici.
U osnovi drame Milutin Bojić nalazi se tema reči koja je sposobna da pokrene lanac događaja. Tajna, priznanje, prećutkivanje ili potisnuta istina postaju pokretačka snaga priče. Jedna reč — na primer, „incest“, „bolest“, „novac“ ili „čast“ — može skupo koštati junake koji pokušavaju da sakriju svoje tajne.
Predstava istražuje šta se događa kada neizgovoreni strahovi i istine izrastu u čitavu šumu koja zasenjuje svet oko njih, a smrt počne da se doživljava kao oslobođenje.
Dramaturški komentar
Pitanje žanrovskog određenja drame „Gospođa Olga“
Drama Milutin Bojić „Gospođa Olga“ sačuvana je kao nedovršena radna verzija. Njena premijera u Narodno pozorište u Beogradu bila je planirana pre početka Prvog svetskog rata, ali je konačna verzija teksta izgubljena.
Jovan Hristić nazivao je „Gospođa Olga“ jednom od najznačajnijih građanskih drama srpske književnosti i smatrao da je drama mogla postati prekretnica u razvoju nacionalne dramaturgije. Međutim, u ranoj verziji završetka glavni junak Gidra napušta rodni dom, odriče se kompromisnog načina života i samostalno kreće u potragu za svojom sudbinom. U sačuvanoj verziji Gidra ostaje. Njegova odluka nije povezana s moralnim preobražajem, već postaje ciničan izbor poznatog i lakšeg puta.
Ovakav rasplet dovodi u pitanje određivanje drame kao građanske drame. Petar Grujičić skreće pažnju na neprincipijelnost glavnih junaka, pre svega Gidra, na njegov odnos prema ženama, obrazovanju i povratku kući. Prema mišljenju istraživača, upravo ta „tamna boja“ čini Gidra osobenim likom i otežava tradicionalno žanrovsko čitanje drame.
Sam Milutin Bojić određivao je „Gospođa Olga“ kao komediju. Međutim, teme incesta, bolesti i ucene otežavaju takvo određenje. Komično se ovde može povezati sa slabošću, lenjošću i bespomoćnošću junaka koji sanjaju o dostojnijem životu, ali nisu sposobni da promene sopstvenu egzistenciju. Njihov spolja srećan završetak pokazuje se kao varljiv: Gidra ostaje nesrećan, Vuka se udaje za čoveka koji je verovatno ne voli i koji bi mogao biti njen brat, dok se odnos Olge i Advokata raspada.
Predstava sagledava dramu i kroz prizmu naturalističke drame. Junaci govore o borbi sa svojom krvlju, prirodom i nasleđem. Vanbračne veze, pitanje očinstva, incest i novac postaju manifestacije bioloških i iracionalnih sila koje određuju postupke likova. Njihova sloboda izbora pokazuje se kao iluzorna, a sudbina zavisna od nesvesnih impulsa.
Pitanje žanra „Gospođa Olga“ ostaje otvoreno. Konačna verzija drame, koja bi mogla da razjasni autorsko određenje, izgubljena je.
- Nela Mihailović
- Ljubiša Savanović
- Slađana Zrnić
- Aleksandar Vučković
- Iva Milanović
- Smiljana Marinković
Autori i realizacioni tim:
- Koprodukcija: Narodno pozorište u Beogradu i Narodno pozoriše Republike Srpske
- Tekst: Milutin Bojić
- Režija: Jug Đorđević
- Dramaturgija: Đorđe Kosić
- Scenografija: Dragana Purković Macan
- Kostimi: Velimirka Damjanović
- Muzika: Nevena Glušica
- Scenski pokret: Milica Cerović
- Scenski govor: dr Dejan Sredojević
- Rasveta: Mia Mlinarević, Srđan Savić
- Producenti: Miloš Golubović, Olivera Živković, Nikola Đaković
- Inspicijenti: Ana Zorić, Vesna Maksimović
- Šaptači: Ljubica Raković, Svjetlana Vranjković
- Asistent režije: Bojan Stević
- Zvuk: Velimir Milošević
- Šminka: Marko Dukić
- Scenska tehnika: Ninoslav Stevanović
Bojan Stević je student četvrte godine režije na Akademija umjetnosti UNIBL, u klasi profesora Dušan Petrović.
Reč reditelja
Jug Đorđević ističe da rediteljski komentar treba da približi gledaocu ideju predstave, ali da konačni doživljaj predstave ostaje na publici.
U osnovi drame Milutin Bojić nalazi se tema reči koja je sposobna da pokrene lanac događaja. Tajna, priznanje, prećutkivanje ili potisnuta istina postaju pokretačka snaga priče. Jedna reč — na primer, „incest“, „bolest“, „novac“ ili „čast“ — može skupo koštati junake koji pokušavaju da sakriju svoje tajne.
Predstava istražuje šta se događa kada neizgovoreni strahovi i istine izrastu u čitavu šumu koja zasenjuje svet oko njih, a smrt počne da se doživljava kao oslobođenje.
Dramaturški komentar
Pitanje žanrovskog određenja drame „Gospođa Olga“
Drama Milutin Bojić „Gospođa Olga“ sačuvana je kao nedovršena radna verzija. Njena premijera u Narodno pozorište u Beogradu bila je planirana pre početka Prvog svetskog rata, ali je konačna verzija teksta izgubljena.
Jovan Hristić nazivao je „Gospođa Olga“ jednom od najznačajnijih građanskih drama srpske književnosti i smatrao da je drama mogla postati prekretnica u razvoju nacionalne dramaturgije. Međutim, u ranoj verziji završetka glavni junak Gidra napušta rodni dom, odriče se kompromisnog načina života i samostalno kreće u potragu za svojom sudbinom. U sačuvanoj verziji Gidra ostaje. Njegova odluka nije povezana s moralnim preobražajem, već postaje ciničan izbor poznatog i lakšeg puta.
Ovakav rasplet dovodi u pitanje određivanje drame kao građanske drame. Petar Grujičić skreće pažnju na neprincipijelnost glavnih junaka, pre svega Gidra, na njegov odnos prema ženama, obrazovanju i povratku kući. Prema mišljenju istraživača, upravo ta „tamna boja“ čini Gidra osobenim likom i otežava tradicionalno žanrovsko čitanje drame.
Sam Milutin Bojić određivao je „Gospođa Olga“ kao komediju. Međutim, teme incesta, bolesti i ucene otežavaju takvo određenje. Komično se ovde može povezati sa slabošću, lenjošću i bespomoćnošću junaka koji sanjaju o dostojnijem životu, ali nisu sposobni da promene sopstvenu egzistenciju. Njihov spolja srećan završetak pokazuje se kao varljiv: Gidra ostaje nesrećan, Vuka se udaje za čoveka koji je verovatno ne voli i koji bi mogao biti njen brat, dok se odnos Olge i Advokata raspada.
Predstava sagledava dramu i kroz prizmu naturalističke drame. Junaci govore o borbi sa svojom krvlju, prirodom i nasleđem. Vanbračne veze, pitanje očinstva, incest i novac postaju manifestacije bioloških i iracionalnih sila koje određuju postupke likova. Njihova sloboda izbora pokazuje se kao iluzorna, a sudbina zavisna od nesvesnih impulsa.
Pitanje žanra „Gospođa Olga“ ostaje otvoreno. Konačna verzija drame, koja bi mogla da razjasni autorsko određenje, izgubljena je.
Raspored
August 2026
27
čet
21:00